Zvezde su velike kugle vrelog gasa (čini ih najviše vodonik, uz nešto helijuma i malu količinu drugih elemenata). Na vedrom nebu, U NEOSVETLJENOM PODRUČJU, iako deluje kao da su milioni, možemo videti samo od 2 000 do 2 500 zvezda. KO NAM NE VERUJE NEKA PREBROJI!
Jaslice za zvezde
Zvezde se formiraju u velikim oblacima gasa i prašine koji se nazivaju molekularni oblaci (mnogo su teški i mnooooogo veliki). ZAMISLILI STE TAJ OBLAK? Ok, ‘ajmo dalje. U oblaku je hladno i gasovi reše da se druže. 😊 Te gasne družine vremenom se šire i obrazuju nešto poput, recimo, GRUDVE. Grudve se dalje sudaraju, spajaju, primaju novajlije i- rastu! ALI, što je grudva veća uticaj gravitacije je jači. Na kraju, gravitacija dovede do početka raspadanja grudve, međutim… Pri tom lomljenju i urušavanju nastaje haos unutar grudve (pritisci, sudari, trenja..), usled haosa temperatura raste i- zagrevanje je krenulo! Beba (ili proto-zvezda) je rođena. 🥰 Grupe zvezda koje su se nedavno formirale iz molekularnih oblaka često se nazivaju zvezdana jata, a molekularni oblaci puni zvezdanih jata zvezdane jaslice.
Sijaj, sijaj zvezdo mala
Životni ciklus zvezde traje od nekoliko miliona do nekoliko triliona godina. Prvih nekoliko miliona godina većina energije bebe zvezde dolazi od toplote oslobođene prilikom samog njenog nastanka. Toliko joj otprilike treba godina da zagreje jezgro dovoljno da pokrene proces NUKLEARNE FUZIJE (znate, to je ono spoje se dva lakša atomska jezgra i naprave teže jezgro stvarajući usput nuklearnu energiju). Atomi vodonika se spajaju, formira se helijum i oslobađa nova energija koja zagreva zvezdu i- ONA SIJA! 😊Zvezde u ovoj fazi nazivaju se zvezdama glavnog niza i ovo je najduži period u životu jedne zvezde. Sunce je otprilike na sredini svoje faze glavnog niza.
Sjaj, veličina i temperatura zvezde se menjaju tokom narednih miliona godina. Interesantno, oko polovina svih zvezda ima SVOG PRATIOCA ali da bi se uočio često je potrebno višegodišnje praćenje.
Džin i patuljci
Na početku kraja života zvezde njenom jezgru ponestaje energije za odupiranje gravitaciji i ono počinje da se urušava. Povećavaju se temperatura i pritisak, i zvezda počinje da se širi. U zvezdama male mase, kada nestane vodonika fuzija pretvara helijum u ugljenik i zvezde ulaze u fazu CRVENOG DŽINA (sudbina Sunca jednog dana).
Kada sva raspoloživa energija nestane, spoljašnji slojevi se odvajaju dok se, na kraju, svi ne rasprsnu u međuzvezdani prostor stvarajući rastući oblak prašine i gasa koji se naziva planetarna maglina. Sve što ostaje od zvezde je samo jezgro, u ovoj fazi nazvano Beli patuljak, koje se postupno hladi tokom narednih milijardu godina, dok se skroz ne ohladi i postane Crni patuljak.
U zvezdama velike mase, nakon pretvaranja helijuma u ugljenik proces ide dalje. Fuzija pretvara ugljenik u teže elemente i za najveće zvezde ovaj lanac se nastavlja sve dok se silicijum ne pretvori u gvožđe. Iako ovi “dodatni” procesi proizvode energiju koja čuva jezgro, ukupno mu produže život za samo nekoliko miliona godina.🙁
Nakon što ostane bez poslednjeg izvora energije, jezgro zvezde krene silovito da se urušava! Stvara se udarni val čija putanja kroz zvezdu ka svemiru rezultira ogromnom eksplozijom poznatom kao SUPERNOVA. Materijal “BAČEN” u svemir, supernovama i drugim zvezdanim događajima, postaje deo budućih molekularnih oblaka i zvezdanih beba.
Ne računajući Sunce, NAJSJAJNIJA ZVEZDA koju mi Zemljani vidimo na nebu se zove SIRIJUS ili, službeno, ALFA VELIKOG PSA a najbliža nam je PROKSIMA KENTAURI koja je od naše planete udaljena 39 900 000 000 000 km (4246 svetlosnih godina).
