Dan zaljubljenih, koji se širom sveta obeležava 14. februara, sinonim je za romantiku, poklone i ljubavne poruke. Ipak, iza ovog praznika krije se zanimljiva i pomalo misteriozna istorija koja datira još iz vremena starog Rima.
Prema legendi, bilo je to nekada davno, još u 3. veku nove ere. Rimski car Klaudije II smatrao je da su neoženjeni muškarci bolji vojnici i zabranio je mladim muškarcima da se žene. Ipak, živeo je tada sveštenik po imenu Valentin koji je, uprkos zabrani cara, tajno venčavao mlade parove. Kada je car saznao za ovo, Valentin je zbog neposlušnosti pogubljen – 14. februara. Kasnije je proglašen svecem.
Prolaze vekovi i krajem 14. veka, čuveni engleski pesnik Džefri Čoser u pesmi Parliament of Fowls pomene Dan Svetog Valentina. On povezuje ovaj dan sa idejom da baš tada, sredinom februara, ptice biraju svoje partnere. Njegova pesma dodatno romantizuje 14. februar.
Kul: Najstarija sačuvana ljubavna pisma datiraju iz februara 1415. godine. Pisao ih je iz zatočeništva u Londonskoj kuli Šarl, vojvoda od Orleana, svojoj ženi.
Stiže industrijska revolucija i tokom 18. i 19. veka praznik dobija snažnu komercijalnu dimenziju. 14. februar polako “beži” iz okvira stranica crkvenih kalendara i postaje jednostavno Dan zaljubljenih (uz poštovanje svih vera). Pored ljubavnih poruka za njega se vezuju i klasični simboli ljubavi poput crvene ruže, bombonjere u obliku srca i sl.
Danas se svake godine širom sveta razmeni više od milijardu čestitki (Dan zaljubljenih je drugi po broju poslatih čestitki, odmah posle Božića). Samo u Evropi i Americi prodaju se milioni ruža, a crvena ruža ostaje najtraženiji simbol romantične ljubavi.
Btw, voliš ljubavne priče?❤️🔥Ili možda imaš priču koju bi podelio?💌 ➡️#bznž LJUBILICE
