SEDNEŠ ZA STO, UKLJUČIŠ KOMPJUTER, i ako imaš internet- “IMAŠ SVET NA DLANU”. Tu su ljudi, tu su priče, tu su slike. Možeš da šetaš po ulicama Afrike, da slušaš zvuk Nijagarinih vodopada, da se družiš sa decom iz Kine, da gledaš kako pada sneg u Sibiru. Možeš da saznaš najnovije vesti, da pročitaš praistorijske mitove, da poslušaš tek izbačenu pesmu ili pogledaš crno-beli film. Naravno, možeš i samo da uključiš neku video igru i budeš junak IZMIŠLJENOG sveta. ALI kompjuteri nisu nastali da bi zamenili život i stvarna iskustva (u kojima učestvuju sva ljudska čula) niti bili mašine za “beg” iz STVARNOG sveta.
Kompjuteri su nastali kako bi ljudima olakšali rad i ostavili više vremena za uživanje u životu. Još tokom drevne istorije u Kini i Mesopotamiji pojavljuju se računaljke i abakusi koji su pomagali čoveku pri trgovini. Prva poznata računaljka bila je kamena ploča posuta peskom (ili prašinom) po kojoj se pisalo prstima uz “čuvanje” dobijenih rezultata pomoću kamenčića ili koščica. Par hiljada godina kasnije 1492. Leonardo Da Vinči pravi skice za mehanički kalkulator. 1642. Blez Paskal pravi prvu računsku mašinu Paskalinu (za sabiranje i oduzimanje) pa Lajbnic na osnovu Paskalovih ideja 1671. pravi kalkulator koji izvršava sve četiri računske operacije. Zatim 1822. Čarls Bebidž “OTAC RAČUNARSTVA” prvo 1822. smišlja diferencijalnu mašinu za računanje a zatim 1833. analitičku mašinu koja je opšte namene. Bebidžova analitička mašina je prvi mehanički programabilni računar koji zahteva neku vrstu softvera i tako svet dobija svog prvog poznatog programera Adu A. Lovelas (koja pravi šemu za proces sekvenciranja instrukcija na bušenim karticama). 1939. Džon Atanasov sa svojim asistentom Klifordom Berijem pravi prvi elektronski računar ABC. Hauard Ejken i inženjeri IBM-a 1944. završavaju prvi programabilni računar Harvard Mark I (bio je dugačak 17 metara i težak 4500 kg). Posle Marka I razvoj računara se ubrzava. Tu je ENIAC, pa EDVAC pa 1974. prvi personalni računar MITS Altair (jeftiniji za 20% ako ga kupiš u delovima pa ih sam sastaviš kod kuće), pa Epl 1 pa 2… Komodor 64… pa sve do današnjih računara (uz veliku prekretnicu u industriji pri pojavi interneta devedesetih).
Od izmišljanja brojeva i računanja preko mehaničkih kalkulatora čovek je stigao do elektronskih računara i programa koji ih pokreću. Stigao je do mreže signala koja se prostire širom sveta i povezuje sve te računare u JEDNO! Stigao je do toga da možeš da SEDNEŠ ZA STO, UKLJUČIŠ KOMPJUTER, i ako imaš internet- “IMAŠ SVET NA DLANU”. Mnogo je mudrih glava učestvovalo na tom putu. Ali ovo nije priča o njima. O Džobsu (ili Voznijaku), Ejknu, Atanasovom ili Bebidžu. A ni o kompjuterima.
Ovo JESTE priča o onome što je neposredno dovelo do izuma Bebidžove analitičke mašine a onda i svega ostalog navedenog… i izražavanju poštovanja istom. Dakle, šta mislite, kome dugujemo tu zahvalnost? REEESPEEEECT… SVILO!
Naime, francuski pronalazači Žak de Vaukanson tokom 1740-ih i kasnije Žozef Mari Žakar krajem istog veka su tokom automatizacije razboja za tkanje svile izmislili sistem bušenih kartica koje su u Bebidžovoj mašini i ranim kompjuterima bile nešto nalik današnjem hard disku. I tako je počelo.
Svila je prirodno vlakno. Kroz istoriju čovečanstva je “materijal moćnih i bogatih”. Priče o počecima proizvodnje svile vezuju se za Kinu, kinesku caricu Ši Ling i period oko 3000 g. p.n.e. Po nekim pričama ona je šetala kroz svoj vrt u društvu sluškinja kada je primetila vredne gusenice na lišću i zainteresovala se za njihove niti. Po drugim, dok je pila svoj čaj u dvorištu, čaura svilene bube joj je upala u šoljicu. Ima i treće i četvrte priče ali sve vode do zaključka da je ideja o preradi svilenih niti i proizvodnji svile počela sa Ši Ling koja je postala poznata i kao Boginja svilenih buba. Po legendama svilu su na naše prostore doneli vizantijski monasi koji su sakrili po nekoliko čaura svilenih buba u svoje štapove od bambusa.
Najpoznatija mreža starih trgovačkih puteva, kojima su išli karavani i mešale se kulture, od Sredozemlja pa sve do istočne Azije nosi naziv PUT SVILE.
Svilu koju koristimo u tekstilnoj industriji prave vredne gusenice pomoću pljuvačnih žlezda i koriste kao materijal za svoje “privremene” kućice. 😊 Može biti divlja, od čaura gusenica i crva iz prirodnih staništa, i domaća. Divlja svila uglavnom podrazumeva kraće niti (jer se čaura često ošteti tokom razvijanja leptira) i teže se boji. Najpoznatiji domaći tip svile dobija se iz čaura dudove svilene bube koja se namenski gaji. Svilena buba je leptir. U fazi gusenice hrani se dudovim lišćem i kada želi da se začauri ona svoju čauru isplete od preko 2000 m duge svilene niti. Kako bi se niti sačuvale gusenice se ubijaju izlaganjem visokim temperaturama (po procenama naučnika oko 10 000 000 njih godišnje).
Slay: Paukova svila ima vučnu snagu koja može da se meri sa snagom čelika istog prečnika! Pa nije ni čudo što je Spajdermen tako moćan. 😎
