Iz nemačke Crne šume pa sve do Crnog mora, putem od oko 2800 km, teče reka. Putuje kroz deset zemalja, četiri glavna (Beč, Budimpešta, Bratislava i Beograd) i mnogo drugih gradova. U Nemačkoj i Austriji je zovu Dunau, u Slovačkoj i Ukrajini Dunaj, u Mađarskoj Duna, u Rumuniji i Moldaviji Dunara a u Hrvatskoj, Srbiji i Bugarskoj DUNAV.
Dunav nastaje u malom Donauešingenu spajanjem reka Breg i Brigah a nestaje u blizini Tulče razdvajanjem na reke Sulinu, Sveti Đorđe i Kiliju (tzv. Delta Dunava). Ova moćna reka postoji od pamtiveka i igrala je različite uloge kroz poznatu istoriju ljudi. Od podunavske civilizacije (Lepenski Vir, Vinča), jedne od najstarijih evropskih civilizacija, preko trgovačkih plovidbi starih Grka, rečnih granica Rimskog carstva, strateških osvajanja osmanlija i austrougara pa sve do 1856. (kada je prvi put zvanično proglašena internacionalnim vodenim putem) reka Dunav je služila ljudima. 2025. godine Dunav je i dalje logističko bogatstvo Evrope koje uz pomoć izgrađenih kanala od 1992. “seče” ceo kontinent i spaja Severno i Crno more.
Dan Dunava se obeležava 29. juna.
U dunavskom basenu živi više od 80 000 000 ljudi i čak oko 20 000 000 pije vodu iz Dunava (najviše u Nemačkoj i Rumuniji). Uz reku žive brojne biljne i životinjske vrste (Delta Dunava je najveća prirodna močvara u Evropi). Dunavom plivaju: štuke, smuđevi, somovi, šarani, brancini, kečige, crvenperke, deverike, babuške, jesetre, poneka jegulja itd.
Zamisli sedneš na bicikl, pratiš mapu i voziš se uz tok Dunava. Od početka do kraja. Voziš Sultanovom stazom, Putem careva i kraljeva, kroz prirodne rezervate i pokraj dvoraca i palata. Uživaš u prirodi, u ostacima istorije, u raznovrsnosti kulture, u lokalnoj klopi… ma uživaš u životu! 🥰 I ako si imao neku upalu mišića, tamo na dan-dva od Donauešingena, već do Ulma si je preživeo (ili nisi 😁) i možeš opušteno da uživaš u narednih 2750 i nešto kilometara do obale Konstance. 😎 Inače, Dunavska biciklistička ruta je deo međunarodne EuroVelo 6 rute koja spaja Atlantski okean sa Crnim morem pa ako nekada odlučiš da se voziš njome, javljaj utiske, važi?
Budimpešta je poznata kao kraljica ili zvezda Dunava, a kao “otac Dunava” britanski inženjer Čarls August Hartli koji ga je mapirao u 19. veku.
Jedno od najpoznatijih umetničkih dela o Dunavu ikada je valcer Johana Štrausa (mlađeg) “Na lepom plavom Dunavu” iz 1867. Interesantno je primetiti da, iako je melodija ove kompozicije očaravajuća, Dunav nikad nije bio plav (prema brojnim istraživanjima). Lepota je, kažu, u oku posmatrača, a u ovom slučaju, očigledno i boja. 😊
Dunav je najširi kod Golubca (5500 m). Dunav je najdublji u Nacionalnom parku Đerdap (90 m). Nažalost, u letnjim mesecima kada nivo Dunava na Đerdapu opadne, i danas se vide olupine nemačkih brodova iz operacije “Dunavski vilenjak” iz 2. svetskog rata.
A da li ste čuli za DUNAVSKE GUSARE? Iako su ih zvaničnici u skladu sa zakonom definisali kao rečne pljačke, ukrajinci su se pre desetak godina često žalili na gusarske napade. Posebno su bili popularni u Rumuniji (verovatno zbog specifičnog toka reke i zgodnih mesta za zasedu).
Interesantno: Međunarodna Dunavska konvencija o režimu plovidbe (koja uz neke dodate protokole važi i danas) potpisana je 1948. u BEOGRADU.
