Neke davne godine u Americi (1955) novine su objavile Deda Mrazov broj telefona. Ali, avaj! Objavljen broj je bio pogrešan! Umesto da zvoni telefon jednom od Deda Mrazovih brojnih pomoćnika, zvonio je u vojnoj vazduhoplovnoj bazi u Koloradu.
Pukovnik Šoup se javio. “Da li je to Deda Mraz?”, upitalo je dete. Rat je bio u toku i pukovnik, koji je očekivao važne vesti, pomislio je da je u pitanju neslana šala. Grubo je reagovao i dete je počelo da plače. Kada je shvatio da je u pitanju zaista dete, omekšao je glas najbolje što je umeo, smirio uplakano dete i zatražio da da slušalicu roditelju. Tada je saznao za grešku u novinama. Naslućujući šta će se dalje dešavati i da telefon neće prestajati da zvoni, zadužio je nekoliko vojnika iz baze da se na smenu javljaju i izveštavaju decu o trenutnoj poziciji Deda Mraza.
Ovaj lep gest prerastao je u tradiciju, i sa smenom tehnologije u narednim decenijama izveštaji o Deda Mrazovom putovanju mogli su da se prate putem radio stanica, zatim tv ekrana a na kraju i interneta i zvaničnog sajta noradsanta.org.
Pukovnik Hari Šoup dobio je nadimak “Pukovnik Deda Mraza” i na njega je bio jako ponosan. Umro je 2009. u 91-oj godini života a specijalna vazduhoplovna jedinica nastavila je da prati i čuva Deda Mraza i da se javlja na telefon koji i dalje zvoni.
