Blizu srpsko-rumunske granice na sred Dunava, u tekijsko-oršavskoj kotlini, stajalo je ostrvo dugačko oko 1750 i široko oko 500 metara. Iako je tokom istorije često menjalo gospodare kažu da je na kraju bilo poput malog osmanlijskog carstva zamrznutog u vremenu.
Na njemu je živelo preko 600 ljudi. Imali su tvrđavu, džamiju, pijacu, fabriku duvana, poštu, bioskop. Bili su poznati po vinovoj lozi, baklavama, smokvama, ratluku i marmeladi od ruža. Popularni sportovi na ostrvu su bili “rvanje u ulju” i fudbal.
Jednog dana vladari su se sastali i doneta je odluka. Porodice su raseljene a ostrvo minirano i potopljeno 1968. Napravljena je hidroelektrana Đerdap I. Ada Kale je nestala.
Ostala su sećanja.
