Crkve koje se pridržavaju starog julijanskog kalendara Božić obeležavaju 7. januara, a crkve koje su usvojile gregorijanski kalendar 25. decembra.
Božić je hrišćanski praznik na koji se slavi rođenje Isusa Hrista. Srpska pravoslavna crkva najradosniji hrišćanski praznik proslavlja 7. januara. Praznovanje traje 3 dana i počinje Badnjim danom 6. januara, kada se uveče u kuću unosi badnjak, slama i pečenje (za Božićnu trpezu). Proslavu Božića prati mnogo običaja čija simbolika je vezana za rođenje Isusa: Tucindan (dan pred Badnji dan) i način pripreme pečenja za Božić; obred sečenja badnjaka u šumi; bacanje slame po kući; pijukanje dece; hrana na Badnje veče koja se sastoji od 12 različitih vrsta “predjela” i jednog glavnog jela i jede isključivo rukama na podu i mnogi drugi. Neki od njih su danas zaboravljeni a neki su prilagođeni životu u urbanim sredinama i modernom dobu. Mnoge crkve širom Srbije organizuju kolektivno paljenje Badnjaka na Badnje veče i lomljenje česnice na dan Božića. U mnoge kuće i danas dolazi položajnik ili radovan. To je prva osoba koja uđe u kuću na dan Božića i obično je u pitanju neko blizak porodici. On čestita Božić i poželi zdravlje i blagostanje porodici a domaćin ga zauzvrat daruje. Za vreme Božića ljudi se pozdravljaju rečima: ”Hristos se rodi” i otpozdravljaju sa: “Vaistinu se rodi”.
