Znate ono kada priroda reši da se našali sa čovekom? 😊 Jedna takva, optička, varka je poznata pod nazivom FATAMORGANA. Svi znamo onu poznatu varijantu ove prirodne “šale” sa nepostojećom oazom u pustinji. Ako ste kroz godine, gledajući crtane filmove Pere Kojota, Duška Dugouška ili njemu slične, zaključili da je fatamorgana ustvari poigravanje mozga (Pera usled sunčanice i dehidracije ima halucinacije hlada i vode)- NISTE U PRAVU.
Fatamorgana je u stvari pojava pri kojoj čovek vidi postojeće stvari samo na nerealnoj udaljenosti. Čini nam se da su blizu a one su ustvari mnogo daleko (istina, pošto su BAŠ daleko nekada i samo nebo može da izgleda kao da je jezero, ali to je već neka druga priča). I, kako sad to? Prosto rečeno, prilikom fatamorgane mi VIDIMO dalje od “horizonta”! Zahvaljujući određenim uslovima u atmosferi vazduh na najudaljenijoj tački nam glumi ogledalo, sunčevi zraci nam prenose “sliku” i mi vidimo i “drugu stranu” (ispod horizonta). Prilično kul, zar ne? 😊
Interesantno je i da reč fatamorgana potiče od sestre kralja Artura, moćne čarobnice Morgane za koju su ljudi verovali da stvara ovu varku (fata znači vila). Najpoznatija fatamorgana na svetu je na Siciliji iznad Mesinskog moreuza gde se, kao u bajkama, može na nebu videti odraz grada koji lebdi.
