31. decembar 2025, 23:59h… 10, 9, 8, 7… 2, 1, SREĆNA NOVA GODINA!!! 1. januar 2026. Danas vreme merimo sekundama, minutima, satima, danima, nedeljama… O “stvarčicama” poput sata i kalendara ni ne razmišljamo. Prosto postoje. A da ne postoje? Pogotovo kalendar. Rođen si na dan kada je bilo toplo, između neke setve i žetve, na primer.😊 Ili, naći ćemo se na trgu kada Sunce bude zalazilo jedno svitanje nakon najkraćeg dana u godini. Zvuči nezgodno, zar ne?
Još u doba starih civilizacija, posmatranjem nebeskih tela i njihovih položaja ljudi su došli do saznanja da Suncu (odnosno Zemlji) treba 365,242199 dana da se ponovo nađe u određenom početnom položaju. U IV v.p.n.e.opšte je prihvaćeno zaokruživanje na 365,25. Ovaj period nazivamo godinom. Ciklus kretanja Meseca traje 29,53059 dana (zaokruženo na 29.5) – na osnovu njega su nastali meseci u godini. Zbog “nemoguće misije” da se na nivou godine stvaran broj dana obeleži celim brojem (jer nije ceo broj) svi poznati kalendari imaju tzv. greške odnosno odstupanja.
Slay: Najtačniji svetski kalendar (za crkvenu upotrebu) sa greškom od svega 2 sekunde godišnje sastavio je Milutin Milanković.
Prvi praktični kalendar sastavili su Egipćani i on je osnova kasnijeg Julijanskog kalendara koji sredinom I veka p.n.e. sastavlja Julije Cezar uz savete astronoma Sosigensa iz Aleksandrije. Narednih vekova ovaj kalendar se nekoliko puta ažurirao (do greške od 11 minuta i 14 sekundi godišnje).
Interesantno: Kako bi izjednačio postojeći rimski kalendar sa novim Julije je ubacio dva dodatna meseca između novembra i decembra pa je tako po starom rimskom kalendaru 46 g.p.n.e. imala 14 meseci.🙃 Na osnovu Julijanskog kalendara i sugestija koje je zabeležio astronom i fizičar Luiđi Lili, papa Gregori XIII 1582. uvodi Gregorijanski kalendar (sastavlja ga astronom Kristofer Klavijus). Gregorijanski kalendar dodatno sinhronizuje datume religijskih festivala zasnovanih na kretanju Meseca i sezonskih aktivnosti određenih kretanjem Sunca (sa greškom od svega 26 sekundi godišnje). Do 1920-ih cela Evropa prelazi na Gregorijanski kalendar.
Fact: Država Srbija koristi Gregorijanski kalendar, a Srpska Pravoslavna crkva Julijanski.
Osnovna jedinica kalendara je dan. Jedan dan danas traje od ponoći do ponoći, ali dugo se merio i od podneva do podneva. U starim civilizacijama dan je trajao od svitanja do svitanja ili od sumraka do sumraka a letnji i zimski dani nisu imali isti broj sati.
Jedna nedelja danas traje sedam dana. Iako su još u Vavilonu delili dane u periode od po sedam, u starom Rimu i prvom Julijanskom kalendaru nije bilo nedelja od sedam dana (dani su se delili na parne i neparne). Nedelju od sedam dana uveo je Konstantin I u IV veku.
Meseci danas traju 28, 30 i 31 dan i svake prestupne (četvrte) godine 29. Postoji legenda koja kaže da je opšta “premetačina” prvobitnog broja dana u mesecima u Julijanskom kalendaru napravljena da bi avgust (koji je dobio naziv po prvom rimskom caru Oktavijanu Avgustu) koji je imao manji broj dana dobio isti broj kao jul (koji je dobio naziv po Juliju Cezaru).
Kul: Nova godina se u Rimu čekala u februaru odnosno kalendar je počinjao sa martom! Tek je oko 700. g.p.n.e. vladar Numa “vratio vreme unazad” i postavio Januar za prvi mesec u godini.
Ali ovo nije priča o godinama ni mesecima, niti o nedeljama ili danima. Nije ni o drevnim kalendarima. A ni o Julijanskom ili Gregorijanskom. Ovo JESTE priča o onome zbog čega su nastali i izražavanja poštovanja istom. REEESPEEEEECT… VREME!
Fizičari vreme definišu kao progresiju događaja iz prošlosti kroz sadašnjost u budućnost. U Merijam Vebster rečniku imenica VREME ima čak 14 različitih definicija! “Izmereni ili merljivi period tokom kojeg radnja, proces ili stanje postoji ili se nastavlja.” ili “Neprostorni kontinuum koji se meri u smislu događaja koji se smenjuju.” itd. Vreme se smatra četvrtom dimenzijom stvarnosti. Ako se nešto ne menja onda je bezvremensko.
Vau: Naša vremenska linija je počela sa Velikim praskom pre 13 799 000 000 godina.
Po Ajnštajnu vreme je relativno. Naš mozak podržava Ajnštajna.😊 Naš osećaj za vreme je vrlo subjektivan pa će ti npr. 45 minuta školskog časa u osnovnoj trajati kao večnost (pogotovo ako navijaš da te nastavnik ne prozove), a istih 45 minuta će trajati mrvicu ako si sa društvom ili se zabavljaš na neki drugi način. Zanimljivo je i to da ljudski mozak ima svoju ličnu opremu za praćenje vremena (pa se zato npr. često budimo u određeno vreme na koje smo navikli uz alarm čak i kada nam alarm ne zvoni).
Što se vrlo interesantnog pitanja PUTOVANJA KROZ VREME tiče i pored brojnih teorija, barem za sada, može se samo unapred. Jel’ ste znali da astronauti skaču “u budućnost” pri povratku na Zemlju?🤯
