Pre nekih 2000 godina, na dan kada je bio kraj žetve (kraj oktobra) i približavala se zima, keltski druidi bi izvodili rituale (uz malu pomoć matematike) tokom kojih su predviđali da li će pleme preživeti zimu. Ovaj dan su zvali SAUVIN (keltska reč za “kraj leta”). Kelti su verovali da je ovo dan u godini kada granica između carstva živih i mrtvih bledi. Pošto su, po verovanju, tog dana mrtvi mogli da šetaju po zemlji, živi su palili velike vatre i oblačili strašne kostime da bi oterali ili zavarali, zle i nezadovoljne duhove.
Ovaj paganski običaj ušao je u hrišćansku crkvu tokom 8. veka kada je papa Gregor III proglasio 1. novembar danom Svih Svetih, a 31. oktobar je postao poznat, i obeležavan, kao veče uoči Svih Svetih (All Hallows Eve).
Kada su tokom 19. veka milioni siromašnih Iraca otišli u svet u “potragu za hlebom” poneli su i svoje tradicije i običaje. Tokom narednih decenija irski folklor mešao se sa folklorom domaćina, pogotovo američkih, i All Hallows Eve se pretvorilo u HALLOWEEN! Kada ovome dodamo komercijalizaciju običaja (radi zarade) i potrebu ljudi za zabavom (ko još ne voli dobar maskenbal, druženje i slatkiše? 
) dobijamo – NOĆ VEŠTICA današnjice.
Plus: Nakon dana Svih Svetih je Dan mrtvih ili Dušni dan (2. novembar) tokom kojeg se odaje počast svima koji su umrli (ne samo svecima). Ovaj dan je takođe urbanizovan i izuzetno poznat u nekim krajevima sveta (pogotovo u Meksiku).
Na kraju, bilo da su praznici naše crkve ili tuđe, urbanizovani ili ne, uvek je lepo setiti se dobrih ljudi koji nisu tu a nekada su bili 
A svakako nije na odmet ni zabaviti se usput! 
