One su magična stvorenja iz drevnih vremena. Žive u bajkama, pesmama, filmovima, serijama, igricama. Tamo ih je uselio čovek. Preselio ih je iz svoje glave (gde su do tada živele) na papir, platno, ekran. I one su se snašle. PRILAGODILE. I postale poznate. Vila je neustrašiva ratnica koja jaše poljanom sa lukom i strelom na leđima. Vila je simpatična starica sa štapićem koja ispunjava želje. Vila je strašna pojava sa grbom na leđima i kvrgavim nosom koja uzima žrtve. Vila je sićušna devojčica sa krilima koja barata magičnim prahom. Vila je naga lepotica duge, bujne kose koja pleše i peva pored jezera u šumi. Vila je PRIJATELJ i NEPRIJATELJ- zavisi odakle je došla.
Kroz folklor1 različitih podneblja naučili smo da je konstanta to da su vile MUDRE, uglavnom su ljudskog obličja i poseduju magiju koju crpe iz prirode oko sebe. Žive na mističnim mestima gde ljudi nisu dobrodošli. Sve ostalo je promenljivo. Dobre vile su uglavnom lepe, zle vile su ružne, a one koje su neutralne (u fazonu: kako ti meni- tako ja tebi) su varljivog izgleda– vidiš ih kako žele da ih vidiš. Neke su besmrtne, neke nisu (al’ žive nepojmljivo dugo u odnosu na životni vek čoveka). Inspirisana onom izrekom “100 ljudi= 100 ćudi” rekla bih “100 vila= 100 kila 😊različitih saga”.
- Folklor je narodna umetnost u različitim oblicima (običaji, priče, igre i sl.) koja se prenosi sa kolena na koleno. ↩︎
U srpskom folkloru kažu da se vila rađa u CVETU posle kiše kada se na nebu pojavi duga. Da je lepotica. Da može da poprimi obličje životinja. Da je vilinska moć u njenim krilima i okrilju (onaj ko joj ukrade krila postaje njen gospodar) a snaga u kosi. Divno peva i često zavodi pesmom i igrom. Da se od vilinskih čini brani HLEBOM u džepu, odećom obučenom naopačke, zvonima, krstom i detelinom sa četiri lista. Da vile žive u šumi, u reci i na oblacima. Da hoće da pomognu ali i da odmognu. Često su prevrtljive i varljive i velika su zlopamtila.
Po predanjima, pandan naše kraljice vila i zaštitnice žena- ŠUMSKE MAJKE, koja živi u šumi, ima duge nokte, velike grudi, dugu crnu kosu, i uglavnom je viđaju obučenu u belo, u Rusiji je Baba Jaga, ružna bakica koja živi u dubokoj šumi u kućici bez vrata sa kokošjim nogama. S druge strane, naš pandan Baba Jagi je Babaroga.😀 Dakle, budi dobar i vila će te čuvati, budi bezobrazan i ode ti u “pećinu strogu”.
Čini mi se, najopasnije su IRSKE VILE. Leprikoni su mali, bradati, varaju ljude i skupljeno zlato čuvaju u ćupu na kraju duge. Benši je vila koja najavljuje smrt bliske osobe vrišteći natprirodnom jačinom za ljudsko uvo. Imaju i Dulahena, bezglavog jahača koji nosi svoju glavu u rukama itd.
Tokom srednjeg veka, izraz “vila” se koristio kao pridev. “Vilinsko” je bilo ono što je magično, čarobno, neopipljivo i mnoga natprirodna bića su kategorisana kao vile. U 16. veku, u doba RENESANSE, vile postaju inspiracija za knjige i dobijaju svoje prve velike pisane uloge (poput Oberona i Titanije, vilinskog kralja i kraljice iz Šekspirove knjige “San letnje noći”). U 19. veku, tokom ROMANTIZMA, opčinjenost vilama raste i osvaja platna brojnih slikara (Vilijama Blejka, Džona Ficdžeralda, Vilijama Tarnera…). Stižu i u naše epske pesme (poput vile Ravijojle u ciklus Marka Kraljevića). Zatim ide MODERNO DOBA i Diznijevi crtaći i vila Kuma iz Pepeljuge, Plava vila iz Pinokija i Zvončica iz Petra Pana, pa Blum i ostatak Vinks kluba (iz novijih dana). Dobijamo filmske i serijske vile poput kraljice vilinske šume iz Vrbe, Aruene i Galadrijele iz serijala Gospodar prstenova, Vile Grdane… I naravno, vile iz video igara- Eos i Selena iz Finalne fantazije, Navi iz Legende o Zeldi, medeni Džiglipaf iz Pokemona i mnoge druge. Jedna od i danas najpoznatijih vila je Zubić Vila.😊
Inače, vilenjaci ili muške vile, imaju manje-više iste opšte karakteristike kao i ženske al’ se do vremena platna i ekrana, kada zauzimaju uloge ‘vrsnih ratnika, ređe spominju (u slovenskoj mitologiji NIKAKO). Verovatno zato što su se kroz istoriju manje mešali u tuđa posla pa ostali gotovo neprimećeni…
