Da li ste se nekada zagledali u mapu sveta? (ako niste bacite pogled, nemoj da vas mrzi, šteta je 😊) Da li ste primetili kako se obale različitih kontinenata skoro uklapaju jedna u drugu poput džinovske slagalice za najmlađe od svega nekoliko delova? Probajte da spojite slagalicu i dobijete celu sliku. Jeste?
E TO VAM JE PANGEA. Pangea se smatra poslednjim (do sada) prakontinentom ili tzv. superkontinentom čijim razdvajanjem su nastali naši današnji kontinenti.
Kartograf Abraham Ortelijus (isti Abraham koji je 1570. objavio prvi moderni atlas “Theatrum orbis terrarum”) davne 1596. je gledajući u mape zapisao da mu se čini da se kontinenti “uklapaju”. Tezu o kretanju kontinenata i teoriju superkontinenta izneo je 1912. nemački meteorolog Alfred Vegener i istu objavio u svojoj knjizi 1915. šokiravši tadašnju “naučnu scenu”. Spojio je delove slagalice koje je primetio (na mapama, među otkrivenim fosilima itd.) i dobio ogromnu kopnenu površinu koju je nazvao PANGEA (od ant. grčkih reči: pan– cela, sva i gaia– majka Zemlja, kopno). Pangeu je okruživao jedan veliki okean nazvan PANTALASA (ili Paleopacifik). Nažalost, u nedostatku dokaza i jasnog objašnjenja kako je došlo do razdvajanja Pangee njegova teorija nije prihvaćena za vreme njegovog života (umro je u 50-oj, 1930) već tek polovinom 20. veka.
Superkontinent Pangea nastao je pre oko 299 miliona godina i razdvojio se pre oko 175 miliona godina (ere paleozoik- mezozoik). Razdvajanjem kopna Pangee nastali su i ATLANTSKI i INDIJSKI okean. U odnosu na dosadašnja saznanja, ciklus superkontinenata nije stao. Kako ciklus čine razdvajanje i spajanje novi superkontinent se očekuje za nekih 200-250 miliona godina. U zavisnosti od ugla posmatranja i načina proučavanja trenutno postoji 4 objavljene varijante odnosno 4 moguća buduća superkontinenta: NOVOPANGEA, PANGEA ULTIMA, AURIKA I AMAZIJA. U jednoj varijanti spajanje kreće nestajanjem Atlantika, u drugoj Pacifika, u trećoj svi kontinenti osim Antartika odlaze ka severnom polu… Naravno, svaka pretpostavka se završava spajanjem trenutno poznatih kopnenih celina samo pitanje kojim redosledom i na koju stranu. Baš šteta što nećemo saznati, zar ne?
Zanimljiva za pomenuti je i Atlantropa, neuspeli pokušaj nemačkog arhitekte Hermana Zergela da veštački stvori evroafrički superkontinent 1928. godine. Kako bi izbegao novi rat došao je na ideju koja bi između ostalog sve uključene toliko koštala da ne bi imali para da pored superkontinenta finansiraju i borbu.😊Najkreativniji delovi ovog njegovog neuspelog plana su svakako bili isušivanje Mediterana (u jednom delu 100 metara, drugom delu 200 metara) i GIBRALTARSKA BRANA i hidroelektrana koja bi proizvodila struju za celu Atlantropu.
