Iako se UDALJAVA od Zemlje oko 3 cm svake godine MESEC je i dalje naš najbliži svemirski komšija. Već godinama se vrti tu, okolo. Oko sebe, oko nas. Prosečna udaljenost Meseca od Zemlje je oko 385 000 km. Na najbližoj tački, perigeju, priđe na oko 363 300 km, a na najdaljoj, apogeju, udalji se do oko 405 500 km (kada se pun Mesec nađe na perigeju, 3-4 puta godišnje, naziva se Super-Mesec.😎). Jedino je nebesko telo, osim Zemlje, na koje je kročio čovek.
Pretpostavlja se da je nastao nakon sudara naše planete sa drugim nebeskim telom pre više milijardi godina. Prečnik mu je oko 3 480 km. Ima čvrstu kamenu površinu punu kratera nastalih prilikom udaraca raznih asteroida, meteora i kometa. Ima tanan sloj atmosfere tzv. egzosferu, jako slabo magnetno polje i gravitaciju 6 puta slabiju od Zemlje (što je interesantno znati jer kada bi hteli da igramo basket na Mesecu sada znamo da bi koš trebao da bude barem na 8 metara 😊). Maksimalna temperatura na Mesecu po “danu” (na suncu) dostiže oko 127°C a po “noći”, u mraku, oko -173°C. Mesec “ne sija” (mesečina je reflektovana sunčeva svetlost) i na njemu definitivno IMA VODE (ali još nismo sigurni kako i odakle). Rotacije Meseca oko svoje ose i Zemlje su toliko sinhronizovane da mi uvek vidimo istu stranu Meseca.🌗
Ljudi su prvi put videli “TAMNU STRANU MESECA” tek 1959. kada je snimila sovjetska letilica u svemiru. Btw, ne postoji zaista “tamna strana”, ceo Mesec se jednako izlaže Suncu tokom svog kretanja. I svi na Zemlji vide iste mesečeve faze ali su one “naopako” (kao u ogledalu) u različitim hemisferama.
Prvi “dodir” čoveka sa Mesecom desio se 13. jula 1959. kada je na njega pala svemirska sonda Luna 2. Sedam godina kasnije, 3. februara, prva se uspešno spustila njena koleginica Luna 9. Ubrzo nakon toga, 21. jula 1969. godine na Mesec je sleteo svemirski brod Apolo 11 sa tročlanom posadom: Nilom Armstrongom, Edvinom Bazom Oldrinom i Majklom Kolinsom i prvi čovek je zakoračio na Mesec. I tu nastaje ona poznata: “Mali korak za čoveka a veliki za čovečanstvo” (astronauti su sa Apolo misija doneli ukupno 382 kg kamenja i “zemlje” koje naučnici još uvek proučavaju).
Interesantno: Alan Šepard, astronaut sa misije Apolo 14, prošvercovao je uz alat štap za golf i odigrao 2 udarca “svemirskog golfa” na Mesecu. Džon Jang sa misije Gemini 3 je na brod prošvercovao goveđi sendvič koji je ponudio kolegi (što je centrala čula preko radija) zbog kojeg je nakon povratka na planetu Zemlju bio na saslušanju i dobio zvanični UKOR.
27. januara 1967. napravljen je prvi međunarodni UGOVOR O SVEMIRSKOM PROSTORU. Između ostalog ovaj Ugovor ističe da su nebeska tela ničija (odnosno svačija) i ne mogu se prisvajati od strane država. Ipak, u godinama koje slede, dolazi do različitih pokušaja pojedinaca i kompanija da prisvoje i otuđe poneki deo Meseca. 😕Među zapaženijim su bili Amerikanac Denis Houp koji je 1980-ih preko svoje kompanije “Lunar Embassy” prodavao zemljište na Mesecu za 25 dolara po hektaru i Nemac Martin Jugns koji je 1996. tvrdio da je ovaj satelit njegovo nasledstvo od predaka koji su ga 1756. godine dobili na poklon od pruskog kralja Fridriha Velikog. 😁
Međunarodni dan Meseca je 21. jul. 🌛
