Dinosaurusi su vladali planetom preko 150 000 000 godina. Pojavili su se pre oko 245 000 000 godina na superkontinentu Pangei. Bili su raznih oblika i veličina (od veličine kuće do veličine cigle). Neki su hodali na 4 noge, neki na 2 noge, neki su leteli. Bilo je mesojeda i bilo je biljojeda. Bili su, uglavnom 😊, socijalna bića. Rađali su se iz jajeta. Zavisno od vrste, mama dinosaurus polagala je od 1. do čak 20 jaja i onda čekala od 3 do 6 meseci (zbog surovih uslova života svega 10% do 20% beba bi se izleglo).
Kul: Bebe nekih vrsta dinosaurusa su rasle i po 15 kg dnevno.🤯
Tokom mnogo miliona godina zemlja se razmeštala, kontinenti razdvajali i spajali, klima menjala a oni se prilagođavali i evoluirali. A onda su pre oko 66 000 000 godina masovno izumrli.
Ljudi su preko hiljadu godina pronalazili fosile dinosaurusa ali nisu znali šta bi od tih fosila trebalo da se sastavi pa nisu sastavljali ništa. Pre tačno 2 veka, 20. februara, engleski paleontolog Vilijam Bakland zvanično je predstavio prvog naučno opisanog dinosaurusa- Megalosaurusa. Narednih godina ljudi polako postaju svesni da su na Zemlji nekada davno živeli “neki džinovski reptili”. 1842. godine, najpoznatiji biolog tog vremena Ričard Oven, nakon uporedne anatomske analize do tada otkrivenih fosila i uočavanja njihovih zajedničkih karakteristika smešta ih u novu grupu životinja i daje im ime DINOSAURUSI.
Kasnih 1800-ih godina dolazi do tzv. Ratova kostiju između paleontologa Čarlsa Marša i Edvarda Koupa i njihovih saradnika. Tokom intenzivnog i nemilosrdnog lova na fosile oni su varali, krali, špijunirali i na kraju skroz uništili svoj ugled ALI PRE TOGA ukupno pronašli i opisali čak 136 vrsta dinosaurusa. 1923. je pronađeno prvo jaje, a 1964. prvo perje. Preokret u dotadašnjim pretpostavkama donosi prvi fosil neletećeg dinosaurusa sa perjem pronađen 1990-ih u Kini.
Fosili dinosaurusa se čuvaju i izlažu u muzejima i galerijama širom sveta. Neki od najpoznatijih muzeja u kojima se mogu videti različiti primerci dinosaurusa su Smitsonijan u Vašingtonu, Nacionalni muzej dinosaurusa u Kamberi, Tirelov kraljevski muzej paleontologije u Kanadi, Cigung muzej dinosaurusa u Kini i Prirodnjački muzej u Berlinu (na fotografiji ispod).
Popularna mesta za upoznavanje sa paleontologijom i dinosaurusima, pogotovo za decu, su i dino parkovi. Najpoznatiji dino parkovi u Srbiji su na Zlatiboru, u Svilajncu i u Beogradu.
Inspirisane dinosaurusima nastale su brojne knjige pa zatim i filmovi, serije, video igre itd. Najpoznatije franšize kada je u pitanju ekran su “Park iz doba Jure” (sa prvim filmom iz 1993, drugim 1997. i trećim 2001) i “Svet iz doba Jure” (prvi film 2015, pa drugi 2018. i treći 2022). Kada su animacije u pitanju, najpoznatiji stariji crtani film o dinosaurusima sa prvim delom iz 1988. (i nastavcima i u ovom veku😊) je “Zemlja pre vremena”. Najpoznatija novija animirana serija je “Svet iz doba Jure: Kamp iz vremena Krede” koja se snima od 2020. godine i ima planiranih 5 sezona. Btw, “Svet iz doba Jure: Preporod” (4. nastavak ovog serijala filmova) izlazi u julu 2025. godine.
Na kraju, šta “znamo”?
Najduži dinosaurus je bio Patagotitan koji je bio dužine do 37,5 metara i težak 57 tona. Najbrži je bio Nanotiranus. Dugačak 5 metara, visok 2 metra i težak oko 900 kg mogao je da trči i do 80 km/h. Najpametniji dinosaurusi su vrane i papagaji. A da, umalo zaboravih da spomenem 😁, moćni T-Reks je definitivno čukun-čukun-čukun… deda goluba i sve današnje ptice su dinosaurusi. Najpoznatiji dinosaurusi su tiranosaurus, triceratops, stegosaur, velociraptor, diplodokus i naravno dinosaurus Joši iz Super Marija. 😊
