Jedan od lepih i zabavnih starih običaja uoči Božića koji se polako zaboravlja je korinđanje. Nastao je davnih dana u Vojvodini. Na Badnje veče, deca se okupljaju i idu od vrata do vrata. Pokucaju ili pozvone i kreću sa recitovanjem. Nekada i pre nego što se vrata otvore😁 Pesmice su uglavnom šaljive i predviđaju lepu (berićetnu) godinu ukućanima. Zauzvrat od domaćina deca dobijaju neki slatkiš, voće ili paricu. Veruje se da što glasnije korinđaši “pevaju” i što više smeha donesu to će više biti sreće u tom domu naredne godine.
A par sati nakon što korinđaši odu, sa velikim kožnim ili vunenim ogrtačem, sa šubarom na glavi, zvončićima oko vrata i štapom kojim je mlatio dok ulazi u kuću, nekih ranijih godina dolazio je kod srpske dece Božić Bata. Noć uoči Božića ovaj starac bele brade donosio je darove u svom velikom džaku. Inspirisan Svetim Nikolom ovaj naš lokalni Deda Mraz širio je radost među decom i dobro među ljudima.
Interesantno: Božić Batino “Bata” ne potiče od tepanja za brata ili dečaka nego od glagola “batati” što znači lupati, udarati. U principu se od “Božić stiže! Tu je, bata na vrata!” preko skraćenog ”Božić bata!” vremenom došlo i do imena Božić Bate.🥰
