Reč “rupa” najčešće asocira na rupu na putu ili eventualno rupu na čarapama (ono kad ispadnu “krompirići”😁). Često se kaže da je “rupa bez dna” neko ulaganje kojem nema kraja ili da neko ima “rupe u pamćenju” kada nečega ne može da se seti. Tu je naravno i opasna Crna rupa koja “guta” stvari. A šta li se krije u PLAVIM rupama? Koja je njihova priča?
Kraške oblike reljefa poznate kao plave rupe je projektovalo i izgradilo preduzeće u kojem rade najbolji stručnjaci sveta (čiji talenat je nedostižan i čiji rezultati su često nestvarni)- Priroda d.o.o. Ove pećine ispunjene vodom imaju otvor ka površini. Smatra se da su osnove ovih podvodnih građevina napravljene još tokom ledenog doba. Današnji izgled dobijaju kroz hiljade godina podizanja i opadanja nivoa mora i mešanja slane i sveže vode a konačni izgled će nam ostati nepoznat. Uglavnom su vertikalne, iako mogu imati i horizontalne tunele dugačke stotine metara. Mogu se naći u okeanu ali i na kopnu. U okeanskim plavim rupama, zbog plime i oseke, uvek postoji kretanje vode, dok je voda u onim na kopnu veoma mirna.
Gornji sloj sveže vode, koji zadržava kiseonik, plave rupe uglavnom obezbeđuju preko kiše. Ispod njega se nalazi sloj slane vode pa zatim sloj od vodonik-sulfida (otrovnog jedinjenja proizvedenog od bakterija koje žive u vodi). Poslednji sloj je anoksična voda (voda bez ili sa jako malo kiseonika).
Postoji oko 20 otkrivenih plavih rupa. Najpoznatija i najveća je VELIKA PLAVA RUPA u Karipskom moru, nedaleko od obale male države Belize. Široka je 300, i duboka 125 metara. Naučnici smatraju da je stara oko 153 000 godina a potopljena pre nekih 15 000 godina. Vidi se iz svemira. Njene odaje su ukrašene stalaktitima (pećinskim ukrasima) i dom je različitih vrsta ajkula. Nalazi se pod zaštitom UNESCO-a i godinama je na raznim listama u samom vrhu najlepših mesta na svetu.
Bzvz: Ekpedicija koju je finansirao britanski biznismen Ričard Brenson 2018. je na dnu Velike plave rupe našla plastičnu flašu Koka-kole od 2l i nečiju GoPro kameru punu fotografija sa letovanja.
Najdublja plava rupa je Taam Ja’ u zalivu poluostrva Jukatan na jugoistočnoj obali Meksika čija je, do sada izmerena, dubina 420 metara ispod nivoa mora. Druga po dubini je Zmajeva rupa u Južnom kineskom moru dubine 301 metar, a treća Dinova plava rupa na Bahamima sa 202 metra dubine. Plava rupa u Egiptu, nedaleko od grada Dahaba, poznata je i kao “Groblje ronilaca”. Preko 150 ronilaca nije izronilo iz nje. Među lokalnim stanovništvom čak postoji legenda koja kaže da je ova rupa ukleta.
Plave rupe su posebno interesantne naučnoj zajednici jer nude mnoge odgovore. U njihovim dubinama (bez kiseonika) ima bakterija, fosila i dokaza “zapisanih u kamenu”. Pričaju priču o onome što je bilo, o onome što jeste i onome što može da bude.
