Ovaj članak je deo serijala od 5 kratkih tekstova koji će ti pomoći da lako ukapiraš medije. Ako si propustio prethodni deo, klikni OVDE.
U prethodnim tekstovima serijala smo naveli brojne razloge koji dovode do poplave lažnih vesti. Bilo bi lepo kada bi imali jedinstveni filter koji bi ih automatski označio sa “FAKE”. Do tada, pišemo ti koristan vodič koji će ti pomoći da razdvojiš pravu vest od “lažnjaka”.
Lekcija 1.
Ne možeš uvek verovati Guglu ni ChatGPT-u!
Tražilice su super i mnogo ljudi pretpostavlja da sadrže samo istinite (proverene) priče i poštene digitalne prodavnice. Istina je da se tražilice oslanjaju na algoritme i programe da sortiraju rezultate koji će ti verovatno pomoći ali nemaju stvarne ljude koji proveravaju te rezultate i njihove izvore. Stalno se pojavljuju novi sajtovi a ljudi lako mogu veštački povećati prikaze te stranice kako bi prevarili tražilice da je sajt dobar. I usput imaj na umu da samo zato što ti je najbolja drugarica prosledila nešto to ne znači da možeš tome da veruješ. Možda ni ona nije proverila kako treba i poslala ti je smeće.
ChatGPT, kao i ostali popularni VI čatovi i aplikacije, takođe nemaju ljudsku proveru svake poruke. Informacije koje ti oni daju su statistički izvučene iz svega što mogu da nađu (a tu ima svačega). Može da bude istina ali i ne mora.
Lekcija 2.
Uvek proveri koliko je izvor pouzdan (sajt ili novina) ili ako nisi siguran zamoli nekog starijeg (roditelja ili nastavnika) da pogleda. Da li imaju svoj glas ili su u fazonu copy/paste priče sa drugih mesta, da li su objektivni u predstavljanju činjenica ili nude svoje mišljenje o situaciji itd.
Lekcija 3.
Da li možeš da nađeš tu priču još negde?
Ako vidiš neku vest na društvenoj mreži i deluje ti šokantno ili neverovatno, proveri da li možeš da je nađeš na nekom poštovanom sajtu za vesti. I obavezno obrati pažnju prilikom čitanja – da li je vest ili mišljenje – velika je razlika. Vest bi trebalo da se oslanja na činjenice, dok je mišljenje… pa, mišljenje.
Lekcija 4.
Da li su navedeni izvori?
Kada pročitaš priču ili izjavu onlajn, najčešće će tu biti i linkovi koji vode ka izvorima. Da li su originalni (da li je zaista to poteklo od njih)? Da li podržavaju to što je napisano? Da li je izjava bila baš ta ili joj je promenjeno značenje stavljanjem u drugi kontekst? Proveri.
Lekcija 5.
Postoje sajtovi koji isključivo objavljuju “lažnjake” o tekućim stvarima kao foru. Ove priče često izgledaju vrlo realistično. Budi pažljiv da ne budeš žrtva šale.
Lekcija 6.
Ko je autor?
Proveri autora teksta, posta, priče… Kakav ima imidž, da li možeš doći do kontakt podataka itd. I, na kraju, da li je zaista to on? Primera radi, po društvenim mrežama ima dosta lažnih profila poznatih ličnosti, profila koje vode fanovi itd.
Lekcija 7.
Da li vest opravdava naslov?
Portali i novine često imaju šokantne naslove samo da bih privukli klikove/ prodaju i zaradili više para. Ali, da li činjenice u priči zaista podrže šta naslov kaže? Nije uvek slučaj. Uvek pročitaj tekst do kraja pre formiranja mišljenja!
Lekcija 8.
Slika može da laže!
Fotografija koja dokazuje/ predstavlja vest može biti proizvod šale, može biti zastarela ili jednostavno fejkovana (kao što smo pričali ranije). Neki od primera takvih slika koje su svetski poznate su fotografija čudovišta iz Loh Nesa iz 1934. (tek 1994. potvrđeno da je lažna i da je nastala slikanjem makete čudovišta koja je bila zalepljena na vrh igračke podmornice), fotografija NLO-a američkog farmera iz 1950. (najverovatnije retrovizor okačen na kablove), fotografija Jetija na Himalajima itd. Tu su naravno i slike državnih Vlada gde su među najpoznatijim slike iz Sovjetskog Saveza za vreme Lenjina i Staljina (ljudi su brisani i menjani prilikom ponovne štampe slike).
