Ovo je jedno od onih prelepih, ali i malo tužnih pitanja. Postoji ta neka magija u tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama kada se zaljubljujemo “na prvu”, intenzivno i bez kočnica, dok kasnije sve to postane nekako… komplikovanije. Nauka i psihologija zapravo imaju vrlo jasna (i prilično logična) objašnjenja zašto je to tako.
Glavni “krivci” zašto se sa godinama ređe zaljubljujemo
- Faktor “nepoznatog”
Kada si mlad, sve te letnje ljubavi, pogledi i poljupci se dešavaju po prvi, drugi ili treći put. Mozak to registruje kao neverovatno uzbuđenje i intenzitet je na maksimumu jer nemaš sa čime da uporediš taj osećaj. Kasnije, kada već prođeš kroz nekoliko veza i raskida, to više nije “neistražena teritorija”. Mozak je to već proživeo i ne luči istu količinu onih “ludih” hormona uzbuđenja. - Emotivni prtljag i štitovi
Kao tinejdžeri, u ljubav ulazimo otvorenog srca, bez straha, jer još nismo bili ozbiljno povređeni. Sa godinama, skoro svi prođemo kroz loša iskustva – prevare, razočaranja, slomljeno srce. Da bismo se zaštitili, nesvesno podižemo štitove. Postajemo oprezniji, analiziramo signale i ne dopuštamo sebi da “odlepimo” za nekim posle tri dana, jer se plašimo reprize starog bola. - Znamo ko smo (i šta nećemo)
U mladosti još uvek gradimo svoj identitet i lakše nam je da se prilagodimo nekom drugom – bukvalno se “stapamo” sa tom osobom. Kada ostarimo, naš karakter je formiran. Imamo svoje navike, svoje stavove, svoj izgrađen život i jasan spisak onoga preko čega ne prelazimo i što ne želimo (tzv. dealbreaker-i). Zato je krug ljudi koji nam se zaista mogu dopasti mnogo, mnogo uži. - Racionalni mozak preuzima vođstvo
Kod tinejdžera, deo mozga zadužen za emocije i impulse (amigdala) radi punom parom, dok se deo za logiku i dugoročne posledice (prefrontalni korteks) još razvija. Zato tinejdžer ne razmišlja o tome “gde ova veza vodi”. Kasnije, kada se pojavi neko nov, odrasli mozak odmah pali analitiku: Da li nam se poklapaju planovi za budućnost? Kakav mu je posao? Kako se ponaša prema porodici? Ta racionalnost često “ubije” onu slepu, romantičnu iskru.
Svetla strana priče
Iako se zaljubljujemo ređe, kada se to desi u zrelijim godinama, ta ljubav je često mnogo kvalitetnija, dublja i stabilnija. To više nije ona tinejdžerska zaljubljenost koja te vozi kao rolerkoster i često donosi kilograme drame. To je ljubav koja se zasniva na stvarnom poznavanju i prihvatanju sebe i onog drugog. Možda nema uvek onih leptirića koji ti stvaraju mučninu u stomaku, ali ima mira, sigurnosti i dubokog razumevanja što je, na duže staze, mnogo lepši osećaj.
