Ludvig Lazar Zamenhof je odrastao u gradu gde su ljudi živeli jedni pored drugih, ali ne i jedni sa drugima. Bili su različitog porekla, verovali u različite bogove, govorili različitim jezicima. Bilo je puno nerazumevanja. Njegova ideja bila je prosta, skoro naivna: ako bi se ljudi bolje razumeli možda bi se manje mrzeli. I tako je 1887. godine nastao ESPERANTO.
Na zastavi esperanta zelena boja je simbol nade, beli kvadrat simbol neutralnosti, a petokraka zvezda simbol kontinenata.
Nov, ničiji i svačiji jezik. Osnove reči esperanta potiču iz latinskog jezika kojim se služio običan narod (tzv. govornog latinskog). Zamenhof je razumeo snagu kulturnog nasleđa i nacionalnog identiteta pa esperanto nikad nije bio zamišljen kao jezik koji bi narušio isto. Ne. Esperanto je zamišljen kao univerzalni DRUGI jezik. Lak za učenje, logičan, bez puno gramatičkih pravila (svega 16). Jezik koji bi omogućio da sedneš u voz u Tokiju i započneš razgovor sa strancima iz Francuske i Kine i jednostavno pričaš – bez prevodioca, bez korišćenja “ruku i nogu”, bez nesporazuma. I nakratko, delovalo je da će uspeti.
Vuk dlaku menja ali ćud nikada
Lepo je prihvaćen. Organizovani su kongresi, štampane su knjige i zajednica, koja je verovala u ideju da je svet moguće povezati nečim jednostavnim kao što su reči, je polako rasla. I onda ga je dočekala realnost. Jezici se ne šire zato što su logični. Šire se zato što iza njih stoji moć, vojska, ekonomija. Engleski nije globalni jezik zato što je lak nego zato što su ga “pogurale” sile koje su oblikovale moderni svet. Esperanto to nikada nije imao. Njegova neutralnost mu je bila najveća vrlina ali i najveća mana. I očekivano, nije uspeo. Ali je preživeo.
Zamenhof nije uspeo da ujedini svet ali bio je dovoljno hrabar i lud da pokuša. Pokrenuo je ideju koja i dalje živi. Po procenama i danas stotine hiljada ljudi govori ili razume esperanto. Za preko hiljadu je maternji jezik. Internet i aplikacije za učenje jezika, poput duolinga, ga čine pristupačnijim nego ikada. Držimo mu fige🤞
