Riba nazvana Tiktalik je sa svoje 4 “noge” izašla na kopno. 346 miliona godina kasnije primat se podiže i počinje da hoda na 2 noge. A danas, posle još 4 miliona godina, na svetu živi preko 8.2 milijardi ljudi. Svuda.
Btw, “porodično drvo” čoveka je više “porodični žbun”.
Pre oko 6-8 miliona godina živelo je biće od kojeg su nastale današnje gorile, šimpanze, orangutani i ljudi. Mi ćemo da pričamo priču o ljudima. Kratku.😊Rani homonini (naši prvi poznati preci) živeli su u Africi u periodu od pre 7-4.4 miliona godina. Zatim nas evolucija dovodi do australopitecina (koji su i dalje živeli u Africi) u periodu od pre 4.4-1.4 miliona godina kod čijih pronađenih kostiju se primećuju promene u lobanji, kičmi i udovima. Oko 2 miliona godina pre današnjeg vremena pojavljuje se rod HOMO ili “rani ljudi” sa oko barem 20 različitih vrsta ljudi koje su živele do danas. Mi potičemo od vrste homo sapiens ili “mudar čovek”😁(uz to da novija istraživanja sugerišu da imamo i po neki gen neandertalaca). Rani ljudi su se iz Afrike proširili u Aziju pre oko 1.8 miliona godina, pa u Evropu pre oko 1.5-1 milion i na kraju u Australiju i Ameriku pre oko 60 i 30 hiljada godina. Dok su se tako selili i širili po kontinentima razvijali su “kamen tehnologiju” (počeli su od lomljenja “gde pukne” i stigli do fine obrade za oruđe i oružje), pronašli su način da kontrolišu vatru (i počeli da kuvaju), mozak im je rastao a lice se “uvlačilo”. Pre oko 100 hiljada godina kamen se nadograđuje drugim materijalima (kao vrhovi oružja često se pojavljuju koske, koje rani ljudi rezbarenjem koriste i za komunikaciju), od kamene prašine nastaju pećinski crteži… da bi konačno pre nekih 12 hiljada godina čovek počeo da “upravlja” svojom hranom, da se bavi poljoprivredom i da osniva prve velike zajednice. I odatle, na brzaka, stižemo do danas – veštačke inteligencije i robota. Pa ko zna dokle.
Proučavanje istorije i onoga što je bilo je poput sklapanja slagalice. Imaš neke deliće, čak i poneku celinu. Nazireš temu konačne slike. Logika ti nameće šta bi moglo biti u praznom prostoru. Donosiš zaključke u odnosu na ono što imaš i pričaš priču. Ipak, jedan novi fosil zuba može da bude dovoljan da promeni smisao slike i priču koju danas znamo.
TEORIJU EVOLUCIJE prvi je izložio britanski naučnik, Čarls Darvin, u svojoj knjizi “O poreklu vrsta” 1859. godine. Sa današnjim znanjem, znamo da je nešto pogodio a nešto promašio. Tri osnovne ideje Darvinove teorije su da se evolucija dešava nasumično među članovima vrste, da potomstvo nasleđuje karakteristike pojedinca i da samo najjači opstaju.
Antropologija je nauka o ljudskoj vrsti. Paleoantropologija je grana antropologije koja se bavi evolucijom čoveka.
Evolucija se dešava na nivou zajednice tokom promena uslova života i vremena. Do evolucije dolazi promenom genetskog materijala koji se nasleđuje od roditelja. DNA je UPUTSTVO za razvoj i funkcionisanje živih organizama a geni su deo DNA zaduženi za prenos poruka kroz generacije. Sa svakim novim životom DNA dolazi do novih informacija koje polako obrađuje i na kraju, mutiranjem gena, šalje dalje.
U Narodnom muzeju u Beogradu 2022. je saradnjom naučne i gejming zajednice prvi put virtuelno oživljen praistorijski čovek iz Lepenskog vira pomoću tehnologije “Digitalni drevni ljudi”.
